Благодети тимског рада

„Запањујуће је колико људи могу постићи уколико не брину ко ће (и да ли ће) добити похвалу“ – Свахили пословица
Ова пословица у највећој мери описује како је настао и радио тим окупљен у друштву ЕКОС на стварању образовног филма на тему „Моћ воде“, за који је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку компаније „Цептер“, расписало конкурс крајем 2015. године.

Primer dobre prakse iz kućne radinosti, mozak voli slike, mape uma ili kako vam drago :)

Negde sam svojevremeno pročitala, gledala u filmu ili čula, više se ne sećam, sledeću rečenicu:“ Najbolji dokaz da je hrišćanstvo prava religija je kada neko ko nije vernik živi po pravilima hrišćanstva i ne znajući ih.“

NIJE MI NAMERA DA SE BAVIM RELIGIJAMA U OVOM ČLANKU! 😀

Navela sam ovu rečenicu iz jednog sasvim „školskog“ razloga. Dokaz da bi najbolji način učenja mogao biti slikoviti i praktični način je kada neko to radi spontano, a da ga pre toga niste „učili“ mapama uma, graficima, šemama, tabelama i sličnom. Zapravo, najbolji način učenja je kad uopšte ne učite nekog kako da uči, već mu dozvolite da to radi spontano, na sebi svojstven i najudobniji način.

(S)misao

O smislu razmišljam i, uopšte, tražim smisao kad mi je nešto  besmisleno. Deluje od prve rečenice uzaludno. Ipak, kad se sve u meni buni, prosto ne mogu da zatvorim oči, čak i kada ne mogu da uradim ništa po tom pitanju osim da „galamim“. A to tek nema smisla. I? Da odustanem?
Beše takmičenje iz biologije za osnovne škole ovog vikenda. Odavno ne vidim smisao u takmičenju. Ali ovo zaista sad postaje smešno. Znate o čemu se najviše diskutuje? Nastavnici diskutuju o tome šta je tačno i traže odgovore od viših instanci. Nastavnici. Ljudi koji su završili Biološki fakultet. Ljudi koji imaju znanje daleko veće od osnovnoškolskog nivoa. Zašto? Zato što nisu kompetentni? Ne. Pitanja na takmičenju iz biologije u osnovnoj školi su takva.
!
?!
Kako spremamo decu za takmičenje? Svake godine u groznici kakvu će začkoljicu, sitnicu i glavolomku postaviti ove godine. Učimo decu da ako je pitanje postavljeno ovako odgovore ovako, a ako je postavljeno onako odgovore onako. Pročešljavamo sve udžbenike (a ima ih… kao da su u pitanju različite biologije), poredimo, deca pamte kao sunđeri upijajući činjenice i podatke. „Nađite taj i taj udžbenik i naučite od do strane sve, SVE, i tačku i zarez, sve slike, sve predstavnike…“ – tako zvuči uputstvo većine nastavnika. Prebiramo po studentskoj literaturi, internetu (što i nije loše, u suštini).
Ali!
ALI!
Takmičenje iz biologije u OSNOVNOJ ŠKOLI!!!
Šta treba da bude takmičenje?
E, tu je onaj smisao, tačnije besmisao.
Takmičenje NE TREBA da bude rešavanje testova znanja, prema mom mišljenju. Bar ne ovakvih testova znanja. Potpuno reproduktivnih, ma kako se trudili da formulišemo pitanja. Ovakvi testovi su reprodukcija gomile bespotrebnih činjenica. Tvrdim bespotrebnih kao nastavnik biologije. Ne kao biolog, već NASTAVNIK biologije.
Kao nastavnik biologije pitam se prvo šta deca treba da znaju i ponesu u život iz osnovne škole kada je gradivo biologije u pitanju? Razliku između hromatina i hromozoma? Ambulakralni sistem bodljokožaca? Da li su jednoćelijske gljive gljive ili protiste? Pedipalpi? Helicere? Pa čak i ctoplazma? A šta će svo to znanje jednom mašinskom inženjeru? Zubnom tehničaru? Frizeru? A sve je to gradivo sa redovnih časova.
Kada pravite takmičenje, koji je smisao takmičenja? Učenici koji pokazuju posebno interesovanje, smisao i ljubav prema nastavnom predmetu treba da se takmiče ko zna više i bolje. Odmah posegnemo za testovima. Zašto? Zato što je to najlakše. Napravim test sa kojekakvim začkoljicama, pa da vidimo ko zna više i bolje. I? Ništa. Šta su ti učenici dobili spremanjem za takmičenje iz biologije? Kad su par kolega prokomentarisali da posle takmičenja imaju utisak kao da nešto nedostaje, potpuno sam se našla u tom komentaru. Možda oni imaju neke sasvim druge razloge, ali moj razlog za prazninu je taj. Ne znam šta su deca dobila takmičenjem iz biologije.
E, sad, kao nešto pametujem, lako je kritikovati, budi konstruktivan, a ne destruktivan.
Od silnih smisao/besmisao misli gubim, i to vidim kod sebe, kreativnost i, još gore, volju za kreativnošću. Ipak, u jedno sam sigurna. Ne treba fakultet da osmišljava takmičenje iz biologije za osnovnu školu. To treba da rade nastavnci iz osnovne škole. Zašto? Još uvek se dobro sećam sebe kada sam počela da radim i kada sam morala da se „prebacim“ sa fakultetskog načina izlaganja, terminologije i razmišljanja na osnovnoškolski. Dva različita sveta. Ko studira nešto to je zato što voli i/ili želi da bude stručnjak u datoj oblasti (ne bih ulazila u ostale razloge). Takođe, radi se o odraslim osobama koje prihvataju da moraju da savladaju i nešto što ne vole ili im ne paše baš. U osnovnoj školi ne treba da bude tako. U osnovnoj školi sve treba da bude na nivou golicanja radoznalosti. Otkrivanju. Oduševljenju. To je ono što mi najviše nedostaje u sadašnjim generacijama. Takmičenje u primeni svega što sam naučio u školi. Postavljen problem koji treba da razrešim, istražim, dokažem, pokažem.
Ne, ne dajem rešenje, niti sam najpametnija da znam kako treba osmisliti takmičenje iz biologije, ali kada bi se više glava, kreativnih glava udružilo, sigurna sam da bi se došlo do pravog rešenja za takmičenje koje bi imalo smisao.
Sredstva za održavanje takvog takmičenja je prvo što ćete reći. Da, sredstva. I novčana i nastavna. Nemamo. Raspali ipak po testovima. Ali, da li zaista nemamo? Osmislimo nešto što ne zahteva sredstva. Kad je biologija u pitanju, to je sasvim moguće. Zašto takmičenje uopšte mora da bude održano u jednom danu? Zašto mora da ima opštinski, okružni i ostale nivoe? Ne mora.
Panika kako da spremam dete za takvo takmičenje? E, to već jeste osnovano. Zašto? Zato što nam je škola i pored svih reformi „reproduktivna“. Pogledajte samo završni ispit.
Reforma jednog takmičenja ne može da se sprovede kroz jedan članak na blogu, ni za jednu godinu. A kamoli reforma čitavog školstva.

I pošto i dalje ne uspevam da nađem smisao, vraćam se na početak: šta dete treba da ponese u život iz osnovne škole kada je znanje iz biologije u pitanju? Kakvo iskustvo i sećanje treba da ima dete na takmičenje iz biologije?

ps. Pitanje za kolege: koliko svih onih lepih i zanimljivih stvari koje radite sa učenicima na sekcijama i dodatnoj nastavi i za koje deca pokazuju interesovanje se nađe na takmičenju?

EVOLUCIJA ČOVEKA

Jeste da se već paučina uhvatila po ovoj, prošlogodišnjoj prezentaciji, ali obzirom da je bila hvaljena kao korisna, kako od kolega, tako i od đaka, odlučih da obrišem prašinu i paučinu i postavim je i ovde na blog.
Sedmaci, namenjena je prvenstveno vama, ali će dobro doći i osmacima za podsećanje, kao i svim ostalim zainteresovanim za ovu tematiku.

POREKLO, NASTANAK I RAZVOJ ČOVEKA

 

NIJE LAŽA, SVE JE RECIKLAŽA!

Veoma mi se svidela ideja da nemamo samo jedan dan škole, već da čitavu jednu sedmicu proslavljamo 😀
Za dane škole, koje smo nazvali Nikolajevi dani, odabrali smo sedmicu sredinom maja, od 13. do 17. maja. Svaki dan je imao svoju centralnu temu, tako da smo imali dan matematike, dan stranih jezika, dan nauke, dan sportskih aktivnosti i poslednjeg dana je bila završna priredba.

Dan nauke održan je u sredu, 15. maja. Ekološka sekcija škole je dala svoj doprinos danu nauke pripremom i organizovanjem izložbe „Nije laža – sve je reciklaža“ na kojoj su bili izloženi radovi od recikliranih materijala. Postavka je bila u letnjoj učionici škole.

Možemo da se pohvalimo izuzetnim interesovanjem i posetom izložbe, ali i interesovanjem za kupovinu izloženih eksponata. Iako im nije bilo baš lako da se rastanu sa svijih ruku dela, članovi sekcije su odlučili na licu mesta da izložba bude prodajna. Takođe, njihova ideja je bila da sav prikupljen novac daju u humanitarne svrhe bolesnoj drugarici kojoj su neophodni jako skupi lekovi za lečenje. Priznajem da su me prijatno iznenadili, čak oduševili sa ovakvim gestom. I ne samo to, predložili su da ponovimo izložbu i u poslednjoj sedmici školske godine da bismo pokušali da sakupimo još sredstava za pomoć.

Osim što je izložba bila humanitarna i posećena, bila je i raspevana i vesela. Himna nam je sasvim spontano postala pesma „Krug“ od EKV 😀

U galeriji možete videti neke od izloženih radova sa izložbe.

Sasvim neočekivan članak

Danas je Svetski dan zaštite životne sredine. Ipak, ovaj članak se ne bavi tematikom obeležavanja današnjeg dana. Mada, možda ima veze…

Muzika. Dugo sam mislila da je muzika jedina stvar koju je čovek „smislio“, a da nije nikada zloupotrebljena. Na žalost, nisam bila u pravu. Ipak, muzika za mene i dalje predstavlja fenomen koji je stvorio čovek. Slušajući note danas, naišla sam na jednu ariju koju veoma volim. U pitanju je arija iz opere „Hofmanove priče“, a čiji je autor Žak Ofenbah. Možda vam je poznata iz filma „Život je lep“, možda ste je čuli nekom drugom prilikom, a možda nikad do sad.

Ovog puta, na YouTube-u sam naišla na izvođenje koje mi se veoma sviđa. Zapravo, razlog za ovaj članak je video. Pogledajte ga.

Svetlost.

Jeste li već čuli da…

 

… je muzikalnost ili, kako mi to obično kažemo, „sluh“, genetički uslovljen, pa samim tim i nasledan?

Još 2008. godine je sprovedeno istraživanje među 234 člana nekoliko generacija 15 finskih porodica u odnosu na određene muzičke sposobnosti kao što su ritam i tonalitet. Pokazalo se da postoje određeni regioni na hromozomima koji su jasno povezani sa muzikalnošću. Takođe, uočena je još jedna interesantna povezanost ovih delova hromozoma sa genima koji uslovljavaju disleksiju (poremećaj u učenju čitanja, vizuelne obrade, fonološkog kodiranja i razumevanja jezika) na osnovu čega je zasnovana pretpostavka evolucione povezanosti razvoja govora i muzikalnosti.

I mi zglavkare za trku imamo… ;)

Za ovaj članak je direktno „kriv“ i odgovoran kolega Bubamarac i njegov članak „Intervju sa morskom zvezdom“, jer me podsetio na domaće zadatke koji leže u nekoj fascikli negde u računaru i čekaju da konačno ugledaju naslovnu stranu ovog bloga 🙂

Kao opravdanje za zaborav na te domaće, iskoristiću odmah da je ponavljanje majka znanja i da ih kao namerno ovako sa zakašnjenjem objavljujem jer kao namerno sam htela da ih iskoristim za podsećanje dela gradiva 6. razreda iz prvog polugodišta.

Šestaci su imali kao zadatak da odaberu pesmicu, asocijaciju, rebus, priču, strip… šta god im padne na pamet, ali da tema budu rakovi i paukoliki zglavkari (pauci, škorpije, krpelji). Neki nisu ovaj domaći uzeli za ozbiljno, pa se nisu ni posebno potrudili, ali bilo je onih koji su napravili, usuđujem se reći jer su me ostavili bez teksta, prava mala remek – dela.

Evo nekih koje sam uspela da dobijem u obliku koji mogu da objavim ovde na blogu:

Strip „Rak Samoje“, Marija Djordjević VI1:

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

ARHIVSKA „PREKOPAVANJA“ – dogodilo se na današnji dan

Ponekad se pitam da li naši đaci misle da kad odu u srednju školu mi na njih zaboravimo? Ako tako misle, greše!
Vrlo se rado sećam prethodnih generacija i ekipa 🙂 Možda ne zapamtim imena, to mi je poznata mana, ali decu ne zaboravljam. I, ako niste znali, veoma vas se često setim 🙂
Eto, neka sam vam rekla, baš! 😉

Ovaj članak je prisećanje na generaciju osmaka iz školske 2010/2011 godine i njihovo istraživanje na temu „Kakvu vodu pijemo u Šapcu?“ koje smo zajednički sproveli uz pomoć zaposlenih u JKP „Vodovod – Šabac“. Posebno nam je u susret izašao i odgovorio na sva naša zapitkivanja inženjer Dragan Isailović.

Tada još uvek nismo imali multimedijalnu učionicu, a ni internet, ipak, snašli smo se i rezultate istraživanja prikazali na javnom času organizovanom u školi povodom današnjeg dana, Svetskog dana voda.

U prezentaciji „OD IZVORA DO SLAVINE“ možete videti odakle potiče voda koju Šapčani piju kad odvrnu slavinu, kao i kvalitet te vode.

PUTOPIS IZ SLOVENIJE

Članovi ekološke sekcije OŠ „Nikolaj Velimirović“, osvojili su 2011. godine nagradno putovanje u Sloveniju pobedom u kvizu „Misli globalno – deluj lokalno“.  Kvizu su prethodile četiri radionice koje je organizovalo društvo „EKOS“, a sam kviz u kom su učestvovale i ostale osnovne škole iz Šapca, organizovali su i pomogli: društvo „EKOS“, regionalna televizija iz Šapca, Darko Berić, autor eko emisije „Menjamo navike“ i gradska uprava Šapca.

Na nagradno putovanje krenuli smo 10. oktobra 2012. godine. Ekipu ekspedicije činilo je 9 članova tima ekološke sekcije: Marija Bojić VI1, Aleksandar Zaplatić, Anđela Karić i Jovana Milošević iz VI2, Jovana Nešković, Nikola Petreski i Mihailo Radojević iz VI3, Uroš Dragutinović i Marija Obradović iz VI4; nastavnica biologije, direktor i pomoćnik direktora Vesna Živanović i Vesna Mitrić, nastavnica geografije i mali od ekspedicije -Vuk Zaplatić 🙂 . Pratnju su sačinjavali i vršnjački edukatori, ekipa društva „EKOS“, ekipe tv Šabac i tv As, kao i predstavnici gradske uprave.