Jeste li već čuli da…

… i sendviči imaju svoj dan?

E, pa danas je Dan SENDVIČA.

Pre tačno 250 godina, grof John Montagu, 4. grof od Sandwich-a, ogladneo je tokom kartanja i da ne bi prekidao igru, zatražio je od svog kuvara da mu donese parče mesa između dve kriške hleba. Njegovim suigračima se toliko dopala ideja da su tražili “isto što i Sendvič”.

U gradiću Sendvič, na jugoistoku Engleske, danas je obeležen jubilej 250 godina od “pronalaska” sendviča.

Sigurna sam da svi ponekad ili redovno spremate i uživate u sendvičima. Obično ih smatramo za brzu i ne baš zdravu hranu. Međutim, i sendviči mogu biti i ukusna i zdrava hrana ukoliko se pridržavamo sledećih saveta:

Šta znaju ribe šta je internet konekcija

Ribe nemaju pojma o internet konekciji, ali šestaci zamalo da ostanu  bez traženog i celovikendno iščekivanog članka o ribama zbog iste te internet (ne)konekcije

Pošto je zakazala, bez (meni) poznatog razloga, i isto tako se i vratila, opet bez (meni) poznatog razloga, internet veza će šestacima ipak omogućiti da saznaju sve što nisu želeli da znaju o ribama, pa zato nisu ni želeli da pitaju (ali test je ipak test ).

Ribe su vodeni kičmenjaci čije je telo prilagođeno za život i kretanje u vodi. Telo im je hidrodinamičnog oblika (“ribo, izgledaš kao avon!” ) što im olakšava kretanje kroz vodu. Ako ste ikad o ribama mislili kao o ljigavim stvorenjima, a možda se i pitali zašto se kaže  ”ne možeš je uhvatiti ni za glavu ni za rep” to je zbog sloja sluzi koje imaju na površini tela. Uloga sluzi je da olakša klizenje kroz vodu smanjujući trenje, ali ima i zaštitnu ulogu.

Dan planete Zemlje 2012.

Pozajmiću odličan slogan Piroćanaca, ali ne samo za 22. april svake godine, već za svaki dan:

“OPLANETI SE!”

Svaki dan, svakog trenutka, svako od nas MORA da ima na umu da drugo mesto za život nemamo. Ni mi sad, ni oni budući koji dolaze posle nas. Zato postavljam ovaj potresan video u kom nema slatkih pesmica i veselih poruka, već je ispunjen potresnim slikama realnosti.

Kad (moj) “petak” piše :)

„Kraljice“ meda

Jedan od niza divnih članaka na blogu “Prirodne lepote Zemlje” čiji je tvorac (moj) učenik V razreda, Aleksandar  Zaplatić.

Jesam ponosna nastavnica!

Malo da se pohvalim :)

Koristeći članak “RAZNOVRSNOST DUPLJARA”, baš ovakav kakav je ovde na blogu, učenici VI3 upoznali su se sa raznovrsnošću dupljara.
Ovaj čas dobio je drugu nagradu za  čas u oblasti prirodnih nauka i specijalnu nagradu za inovativnost na konkursu “Digitalni čas”.

Najveće HVALA  mojim “učiteljima” koji su me naučili blogovanju i osmislili najbolji seminar koji sam do sad pohadjala – “Blog, Facebook i Twitter u nastavi”. Zoki i ekipo, još jedna potvrda da je seminar sjajan!

Hvala i mojoj koleginici Mirjani Popović, pedagogu škole, koja me je prijavila na ovaj seminar i hvala mojoj direktorki Vesni Živanović koja me ubedila da pošaljem rad na konkurs.:D

TA-TA-TA-TIIIII-RAAAA

KAD BILJKE KRENU U McDONALD’s

?

Naravno da biljke ne mogu da krenu, a pogotovo ne u McDonald’s.
Ali, biljke JESU živa bića i kao sva ostala živa bića moraju da se hrane. Mi često zaboravljamo činjenicu da su biljke ŽIVA STVORENJA. Valjda zato što ne skakuću, ne možemo da se igramo sa njima kao  sa nekim životinjama, ne stvaraju zvuke koje mi razumemo, ne vidimo kad spavaju, ne vidimo kad ručkaju. Drugačije su, a ono što je drugačije, strano nam je.

Onda nas nastavnici biologije “smaraju” sa pričom kako su biljke značajne, kako ne bi bilo nas da nije njih, a mi to prosto ne vidimo i zato i ne razumemo, samo naučimo da ponavljamo kao papagaji.

O čemu se zapravo radi? Radi se o izazovu. Izazovu da sagledamo nešto što je drugačije od nas i da pokušamo da posmatramo stvari iz jednog sasvim drugačijeg ugla. Ugla biljaka.

Nije to lako, ne, nimalo nije lako. Verujte, ni sami nastavnici biologije ne uspevaju uvek da udju u taj ugao. Caka je vrlo jednostavna. Kad je nešto drugačije i nepoznato nam, potrebno je samo da se potrudimo da shvatimo kako to drugačije radi. Kada shvatimo, odmah će nam biti bliže.

SVILEN KONAC

Koliko vas počne da vrišti i skače kad vidi pauka?  A koliko vas nikako ne voli da vidi paukovu mrežu u svojoj sobi i smatra to neurednim?

Koliko vas zna da su mnogi pauci izuzetno korisne životinje? Da, da! KORISNE!

U čast i slavu Dragiše koji je celo leto 1998. godine bio moj sobni mezimac i tamanio komarce, evo priče o Njihovom Veličanstvu PAUCIMA.

“ČOVEK KOJI JE SADIO DRVEĆE”

Film je nastao na osnovu kratke priče koju je napisao Jean Giono, francuski pisac. Interesantno je da su mnogi verovali da je glavni lik, Elzeard Bouffier, bio stvarna ličnost i da je njegovo delo stvarno. Bilo bi lepo da je tako, ali nije. Čitava priča je plod piščeve fikcije. 

Ova priča i ovaj film jesu pokrenuli mnoge da se ugledaju na glavnog junaka i da uporno sade drveće. 

Film je dobio Oskara za najbolji kratki animirani film 1987. godine, ako to išta znači…

(R)EVOLUCIJA

Samo jedno slovo, a tolika razlika! I to razlika ne samo u značenju već i u predmetima. Moji đaci bi tvrdili da pojam revolucije i evolucije nikad i nikako ne mogu imati dodirnih tačka, kao što ni istorija i biologija nemaju, ama baš nikakve, veze jedna sa drugom. Međutim…

Sticajem okolnosti, zadesila sam se na času istorije u sedmom razredu i začas smo povezali istoriju i biologiju

Jeste li već čuli da…

… titula najvećeg jednoćelijskog bića pripada jednoj zelenoj algi?

Telo algi iz roda Caulerpa sačinjeno je od stolone (horizontalno postavljena “stabljika” ) i “grančica” sa “listovima”. Stolone mogu da dostignu dužinu od 3 m, a celo telo je sačinjeno samo od jedne višejedarne ćelije!

Zašto su “stabljika, grančice, listovi” pod znakom navoda?